OD ZAVISTI DO POŠTOVANJA
Doživljaj koncerta Tommy Emmanuel-a
OD ZAVISTI DO POŠTOVANJA
Muzičar stoji sam, sa tri gitare i pojačalom, ispred njega par hiljada ljudi željnih zabave. Nije lak zadatak i siguran sam da se pred izlazak na binu velika većina muzičara ne bi menjala sa njim.
I posle koncerta, ostajem bez reči...SJAJNO!
Tri dana nakon koncerta Tommy Emmanuel-a u Sava Centru i dalje imam osećaj sreće sa kojom sam napustio salu. Trenutak kada uživaš u veštini sviranja druge osobe pokrene u tebi mnogo toga. Ali kada pored veštine dobiješ i uvid u divan autorski rad i na kraju spoznaš osećaj da je to biće pronašlo sreću baveći se svojom strašću, zadrhtiš od uzbuđenja i pamtiš taj trenutak. Poželiš da budeš još vredniji, da i ti dosegneš taj osećaj zadovoljstva kroz svoju veštinu.
To je ono što smo na ovom koncertu dobili i to je ono što ćemo pamtiti!
A pamtićemo čoveka sa gitarom koji pleše i smeje se dok svira...uživa u svom sviranju... prenosi nam svoj osmeh kao zarazu...tako da ubrzo i mi slušajući počinjemo da se smejemo...onda zatvoriš oči i počneš samo da slušaš...ne možeš da se načudiš koliku količinu zvuka i emocije proizvodi jedan čovek...nastavljaš da se smeješ...
Moram da budem iskren i priznam da sam 10 minuta nakon početka koncerta osetio neverovatan nalet ljubomore. Posle prvobitnog iznenađenja svojim osećanjem, analiziram zbog čega mi se javlja taj osećaj prema drugom muzičaru. Mislio sam da sam takve situacije odavno prevazišao i prerastao. Shvatim da unutrašnji doživljaj nije isprovociran veštinom i lakoćom sviranja, kojom zapravo obara s nogu, već upravo tim osećajem ljubavi, sreće i slobode sopstvenog duha, koje u trenutku besprekorne izvedbe čitam sa njegovog lica. Postajem svestan toga, i kroz nekoliko trenutaka prestajem da zavidim i počinjem da poštujem život i delo čoveka koga smo došli da slušamo...i bivam zahvalan, celim bićem!
